Halloween mog detinjstva 🎃
Slušam ovih dana, te Noć veštica, te maskenbali neki, priča o mrtvima i tako. Upalim tv, horor filmovi, ovi jure sa nekom testerom, pa kao mrtvi izlaze iz groba, pa kao strašno je. Da vam nešto kažem. Mi kad smo bili mali, bio je običaj da ko umre bude u kući i tu su svi dolazili, plakalo se i bdilo celu noć. Mi mali, ona soba miriše na tamjan, plaču svi, pa posle toga pokojnika nose u dvorište kuće, a zatim sahrana ide kroz celo selo i na svaku raskrsnicu se stajalo.
A da ne kažem, da se daća u kući pravila, pa se u to ime poubija pola kokošinjca, perje i krv na sve strane, jer treba nahraniti rodbinu, prijatelje i porodicu. Jao, ne znate vi sta je halloween .Ostala mi ta slika, urezana. Kad malo porasteš , a oni te pošalju po teglu krastavaca ili teglu višanja za salatu baš u tu LADNU, zadnju sobu. Ulaziš polako, hladnoooo, para ti iz usta izlazi; e sad treba da udješ u onu sobu, al sve gledaš da l nekog ima, pa se okrećeš oko sebe, a tegle na onom kredencu, tik nadomak kreveta gde je ležao pokojnik. Nije ti ni do krastavaca ni do višanja, daj da živu glavu spasiš. Pa ako ti je strašno, e sad ima tek da ideš, još više nego druga deca, da se očeličiš.
A ako zafali mleka za kiflice pošaljute niz ulicu sa kofom, da od komšinice uzmeš mleko.
Sve bi to bilo okej, da ispred komšinicine kuce nije bilo jato gusaka, sa rasponom krila od po par metara. Da meni komšinica ono mleko, krenem prema kući. Kad me jato gusaka spazi, a gusan prvi krene… Verujte da većeg straha od toga nema. Raširi ona krila i krene da sikće, ja ono mleko prosuh, a on , kao da me dovoljno već nije kaznio, iščvakao me i istukao krilima, pa kad sam dosla kući dobih još gratis i batine sto šam mleko prosula.
Kakvi horor filmovi i halloween ljudi moji? Mi smo to živeli!
